Категорија: Uncategorized

Назива се још и Велики пост (због посебне важности, али и дужине трајања), Часни пост (зато што обухвата време страдања Христовог и Његовог разапињања на Часни крст), Велика четрдесетница (зато што је укупно трајање поста четрдесет дана). Траје од Чистог понедељка до Лазареве суботе. На крај овог поста, надовезује се пост Страсне седмице, тако да је укупно време трајања посног периода 48 дана – најдужи у току године, и завршава се празником Васкрсења.

Прва недеља поста зове се Чиста. Друга недеља је Пачиста. Трећа недеља је Крстопоклона, јер се верницима који су ступили у подвиг поста, износи Часни крст на јутрењу на поклоњење и целивање. Четврта недеља је Средопосна, јер је то време средине поста. Пета недеља поста се назива Глувна. У току те недеље се не пева, не игра и не свира, а послови се не започињу. Шеста недеља је Цветна. Тако је названа по цвећу и зеленим гранчицама које су деца и грађани бацали пред Христа при Његовом уласку у Јерусалим.

Седма, последња седмица пред празник Васкрсења је Страсна или Велика недеља. Најзначајнији дан у тој недељи је Велики петак, једини дан у години кад у Православним храмовима нема јутрења нити богослужења, већ се само поподне држи опело разапетом Исусу Христу. Том приликом, једини пут у години, износи се плаштаница у коју је старац Јосиф из Ариматеје умотао Христово тело после скидања са крста.

 

Извор: https://www.crkvenikalendar.com/zitije.php?pok=1&id=E

„И кад jе ружна и кад jе неприjатна, истина jе лековита“
Књижевник Драган Лакићевић

Село Пребиловци лежи на кањону лиjевe обалe риjеке Брегаве, у непосредноj близини њеног ушћа у Неретву испод села Клепци. Код Пребиловаца почиње или се завршава, Бог зна, непрекидни ланац херцеговачких гудура. Испод двије које се зову Грабак и Бијела влака угњездили су се Пребиловци. Пред селом je као на длану питома висораван Краварица. Kao ријетко гдје у кршевитој Херцеговини овдје се, истовремено, може осјетити и доживјети неодољива љепота сивилa крша и питомог зеленила.

---

Пребиловци су далеко од Мостара тридесетак километара и исто толико од обале Јадранског мора.

Кроз вријеме и вијекове ово насеље, које је настало у Средњем вијеку, припадало је Стоцу и Почитељу док му је данас матична општина Чапљина.

Пребиловци су одваjкада српско насеље. Старјенике Драгићевиће овдjе су затекли Турци приликом осваjања Херцеговине.

У свиjести сваког национално свjесног Србина име Пребиловаца дубоко jе урезано. Ово село симбол jе страдања и мучеништва. Судбину као Пребиловци у Другом свjетском рату доживjело jе само село Ладице у Чешкоj. У Пребиловцима су, тада, потпуно уништене 52 фамилиjе а 36 огњишта jе угашено. Ратне страхоте од око хиљаду становника преживjело jе 172 чељади.

У рату коjи jе харао Босном и Херцеговином, деведесетих година минулог виjека народ у Пребиловцима ниjе страдао али jе село опљачкано, црква уништена и сравњена са земљом. Централно насеље и два засеока, Кулине и Грлић су запаљени а 174 становника протjерана.

Наjвећи броj становника Пребиловаца и данас, углавном, живи у избjеглоштву. У селу jе обновљено из средстава разних донациjа а наjвише америчких деветнаест, док су у властитоj режиjи обновљене три куће. Село jе поново добило електричну енергиjу и какву такву могућност да се подигне из пепела. Средствима општине Чапљина на чиjем се подручjу налазе Пребиловци поправљен jе асфалтни пут од мjесног гробља до Пребиловаца, село jе захваљуjући хуманитарноj организациjи УМКОР добило поново, као некад, питку воду из бушотине у центру насеља. Благодарећи активностима Српског националног друштва ”Пребиловци” из Београда обновљен је и Дом културе.

Пребиловци имају све претпоставке да се живот поново врати у село.

 

 

Извop: www.prebilovci.net